ZLATNI DODIR GENERACIJA

Čini se, kao da u dobu mobilnih aplikacija i brzog životnog stila sve više zaboravljamo na stare zanate i divne proizvode, koji su proizvod dugogodišnjih iskustava, predanog rada i izuzetne preciznosti. U Zlatarni Celje smo svesni, da je pored neprestane nadogradnje na području savremenih tehnologija i praćenja modnih trendova važno ceniti zlatarsko znanje, koje putuje iz generacije u generaciju. Imamo tu čast, da vam možemo predstaviti deo naše stručne ekipe - naše zlatarske majstore Srečka Ocvirka i Dušana Gradišnika, koji su sa nama već više od 30 godina i u Zlatarni Celje su odgovorni za izradu mnogih izuzetnih komada nakita, te njihove naslednike, mlađu generaciju zlatara, Blanku, Eriku i Blaža.

Šta je bio povod za osvojen put do zlatarskog poziva?

DUŠAN: Moja mama je bila zlatarka, zato sam imao još u osnovnoj školi priliku da upoznam lepotu poziva, koji mi se tako sviđa, da sam se zatim odlučio za školovanje za zlatara. Radostan sam i ponosan što je prošle godine u svet zlatarstva ušla i moja najmlađa kćer Anja, koja će porodičnu tradiciju i dalje negovati.
Kako su izgledale vaše prve šegrtske godine? (škola, šegrtsko doba, odnos prema nadređenim majstorima...)

SREČKO: Kada sam 1975. godine započeo svoj šegrtski put, imali smo veoma strogog učitelja praktičnog rada - zlatarskog majstora Ivana Leskovška. Naučili smo zaista mnogo, jer smo morali da usavršimo sve faze izrade, dakle od početka do kraja. Naravno, da se tada sve radilo samo ručno. Za mesto u razvojnom odeljenju je bilo potrebno više godina dokazivanja i teškog rada. To je imalo poseban status.
Na koji zlatarski proizvod ste najponosniji? / Koji je vaš najomiljeniji projekat u istoriji vašeg rada?

DUŠAN: U periodu 37 godina je bilo ogromno projekata. Učestvovao sam i na različitim izložbama. Najviše mi je u sećanju ostala ogrlica, za koju sam 1992. godine na međunarodnoj izložbi dobio prvo mesto u kategoriji art dizajna. Najomiljeniji projekat u istoriji mog rada je bila dijamantska ogrlica, sastavljena od mnogih okruglih karika i izrađena pomoću tada nove tehnologije 3D kreiranja nakita i lemljena laserom.
Ako može detaljnije; koja vrsta (faza ili postupak) u izradi nakita vam predstavlja najveći izazov i na kraju najveće zadovoljstvo i uspeh?

DUŠAN: Svaki komad ima određene faze obrade. Lepo je biti svedok rasta od zlatne poluge do finalnog proizvoda. Poseban uspeh za mene znači odlično izveden krajnji proizvod, koji na osnovu prethodne skice i crteža od strane dizajnera nakita izrađujem od početka do kraja, kroz zahtevan proces i dodajem mu svoju zlatarsku notu. Ovim zadovoljim svoja stručna merila izrade, viziju dizajnera i na kraju kupca. Na takve proizvode sam zaista ponosan.
Koliko vam nakit znači?

DUŠAN: Nakit ima veliku vrednost, ali mi, kao zlatarskom majstoru, naravno, najviše znači proizvod, kod koga se jasno visok stepen zahtevnosti izrade.
Kako u svoj rad implementirate nove tehnologije, kao što je na primer 3D štampa? Da li za vas predstavljaju prednost ili prepreku?

SREČKO: Nova tehnologija je veoma dobrodošla u zlatarstvu. Ali samo pod uslovom, da svi upleteni poznaju sve faze rada, dakle od početka do kraja. Iako je ručni rad važan, savremene tehnologije su zlataru u veliku pomoć, jer mu olakšavaju rad i skraćuju vreme izrade.
Kako izgleda saradnja sa drugim članovima unutar ekipe stručnjaka Zlatarne Celje, kao što su na primer dizajneri nakita, tehnolozi, kovači?

SREČKO: Svi moraju biti povezani.

DUŠAN: Saradnja je korektna. Zajedno učimo na novim projektima i zajedno rešavamo probleme u izradi proizvoda.
Kakav je osećaj, kada znate, da toliko ljudi nosi nakit, koji sadrži vašu energiju? Uverena sam, da ljudi i danas nose nakit, koji ste ga sa trudom i srcem napravili pre mnogo godina, u vreme važnih prelomnih trenutaka vašeg života, kada ste se venčali i dobili decu. Sva ta energija, uhvaćena u komadima zlata i srebra, i dalje je sa ljudima.

DUŠAN: Prijatan je osećaj, kada ljudi prepoznaju tvoj trud i zadovoljni su proizvodom, koji si za njih napravio.
Kako gledate na mlađu generaciju vaših naslednika? Da li ste zabrinuti za struku, da li je vaše viđenje budućnosti pozitivno?

DUŠAN: Za sada nisam zabrinuta za budućnost zlatarstva. Smatram, da bi morao biti veći naglasak na podučavanju i negovanju novih zlatara.
Vaše znanje i iskustvo su se brusili kod mnogih odličnih starih zlatarskih majstora. Da li ste tada od njih dobili kakvu »zlatnu pouku«, koja vam je zauvek ostala u sećanju i pridržavate je se i dan-danas?

SREČKO: Svoje znanje dobio sam od iskusnih starih majstora, koji su znali mnogo, ali oni ponekad nisu sve ispričali i pokazali. Ostavili su te da se pošteno namučiš. Ali verujem u ovu pouku: »Što više znašš, više vredišš! Mogu da ti uzmu novac, posao, odmor i štogod, ali niko ne može da ti uzme znanje!«

DUŠAN: Odlični majstori iz moje prošlosti su mi uvek govorili da moraš svoj poziv da obavljaš srcem.
Da li možete ukratko da opišete atmosferu nekad i danas?

SREČKO: Atmosfera se veoma promenila. Ponekad je bio zlatarski majstor veoma poštovan, nadređeni su predstavljali strah i trepet. Mogli su da te prekore i ako nisi nekog dovoljno glasno pozdravio. Da, tako je bilo ponekad. A danas su odnosi na više prijateljskom nivou.

Pod budnim okom najvećih majstora su se podučavali i njihovi naslednici. Erika, Blaž i Anja će tradiciju izuzetne izrade zlatnog nakita nastaviti. Njihov svež i stručan pristup tradiciji izrade nakita i kreativnost će nam pomoći da zadovoljimo i najzahtevnije kupce.

Kako to, da ste se odlučili na poziv zlatarskog majstora? Kada se pojavila vaša fascinacija nakitom i njegovom izradom?

BLAŽ: Još kao dete oduševljavao sam se medaljonom koji je nosila baka oko vrata. Već tada sam u sebi primetio interesovanje za to, kako je napravljen i odakle je došao. Kada sam kao dete išao gradom, najviše me privukao izlog Zlatarne Celje, koji i danas stoji na istom mestu. Priče o zlatarima i njihovom radu su me uvek zanimale, tako da sam još u osnovnoj školi znao, da želim i sam da postanem deo ove prelepe priče.

ANJA: Za zlatarski poziv me je inspirisao otac, koji je i sam zlatarski majstor. Još od malih nogu sam posmatrala, kako sa srcem obavlja svoj posao i u njemu istinski uživa. On je bio taj, koji mi je taj poziv detaljnije predstavio i pokazao, da sadrži mnogo kreativnosti i izradu prelepih komada. Tada mi je postalo jasno, da nakit nije samo komad koji krasi, već ima posebnu čar. Tada se u meni probudilo još veće interesovanje i poštovanje, koje me je posledično vodilo na put zlatarskog majstora.
Da li se plašite za svoj poziv, da li smatrate da struka izumire?

ERIKA: Nemam strah. Ali je istina, da danas, nažalost, nedostaje mladih zlatara. Smatram, da sada još ima vremena, da se nauče tom retkom i cenjenom pozivu. Za deset godina može, naime, da se desi, da struka bude u velikoj krizi, ukoliko se ništa ne promeni na području edukacije mladih. Potrebno je mnogo ručne spretnosti, strpljenja, istrajnosti i mnogo godina prakse da bi se postalo zlatarski majstor.
Šta mislite o savremenoj tehnologiji, da li vam je od pomoći u vašem radu?

ANJA: U našem radu nam je savremena tehnologija od velike pomoći. Naročito nam pomaže pri manjim detaljima i komadima, koje je na tradicionalan način izuzetno teško ili skoro nemoguće izraditi.

ERIKA: Savremena tehnologija dopunjava naš rad, jer pomoću nje pojednostavljujemo mnogo postupaka. Ali imajmo na umu, da se savremena tehnologija teško snalazi bez zlatarskog majstora, dok zlatarski majstor može i bez tehnologije. Produžava se samo vreme izrade, što je kod nakita serijske i maloserijske proizvodnje svakako od ključnog značaja. Pomoću 3D štampača i laserskog lemljenja možemo pojedinačni komad nakita da izradimo za nekoliko sati umesto za nekoliko dana, što utiče i na cenu proizvoda. Završna obrada svakog proizvoda još uvek ostaje stvar ručnih spretnosti.